Različiti događaji i okolnosti mogu da učine (porodični) život stresnim. Kada je situacija preplavljujuća za pojedinca ili porodicu ili kada se naiđe na teškoće da se izmene stari i disfunkcionalni obrasci i interakcije, psihoterapija može biti od koristi.
Parovi imaju pred sobom izazovan zadatak – spajanje dve raličite porodične kulture kako bi stvorili sopstvenu. U tom procesu partneri često imaju različite pretpostavke o tome kako bi pojedine stvari trebalo da funkcionišu. Ono što je u porodici porekla jednog partnera bilo uobičajeno, nije nužno i kod drugog – vođenje domaćinstva, rukovođenje novcem, komunikacija, način na koji se svađaju, briga o drugim članovima porodice, vaspitanje dece, odnos sa drugima, uopšte poimanje načina na koji bi porodica trebalo da funkcioniše. Zaglavljenost u disfunkcionalnim obrascima ili u isprepletanim vrednostima i uverenjima često zahteva uključivanje treće osobe u partnerski / porodični odnos – psihoterapeuta.
Psihoterapijski rad sa parovima i / ili porodicom ima za cilj da pomogne pojedincu ili članovima da se međusobno bolje razumeju, promene disfunkcionalna ponašanja i razreše konflikt, omogućavajući im da izraze i istraže svoja osećanja u sigurnom i neosuđujućem ambijentu.
Terapeut teži negovanju promena i razvoja u klijentovim intimnim odnosima i u saradnji sa klijentima bavi se obrascima ponašanja koji su odgovorni za održavanje porodične disfunkcionalnosti ili teškoća kod pojedinih članova. Ovaj pristup je, dakle, fokusiran na analizu onih interakcija koje održavaju disfunkcionalnost i simptom, kao i na njihovo menjanje.
Različitim psihoterapijskim školama zajedničko je uverenje da, bez obzira na poreklo problema i bez obzira na to da li ga klijenti smatraju „individualnim“ ili „porodičnim“ pitanjem, uključivanje porodica u terapijski proces često koristi klijentima. Kada klijent nema želju, potrebu ili mogućnost da uključi ostale članove sistema u terapijsku sesiju, uključivanje značajnih drugih se može postići njihovim indirektnim uvođenjem kroz kreativne interevencije terapije.
Dovoljno je da samo malo zavirimo u lično iskustvo da bismo mogli da posvedočimo o značaju i uticaju koji porodica ima na ličnost pojedinca. U tom smislu psihoterapeuti imaju u vidu da porodica može istovremeno biti i deo problema i deo rešenja.
