Individualna psihoterapija je pre svega, susret između psihoterapeuta i klijenta u sigurnom i podržavajućem okruženju. To je i proces koji karakteriše međusobno prihvatanje i uvažavanje. U psihoterapijskom procesu, a kroz odnos sa psihoterapeutom, klijent istražuje svoja osećanja, misli, ponašanja. Psihoterapeut, pružajući podršku, klijentu pomaže na putu promene. Pomaže mu da željenu promenu doživi, proživi ali i nastavi da živi.
Ciljevi individualne terapije mogu biti veoma različiti, te se kreću od prevazilaženja trenutnih poteškoća u svakodnevnom funkionisanju, pa do različitih psihičkih problema kao što su fobije, depresija i dr. Ciljevi mogu i da se odnose na lični rast i razvoj i bolji kvalitet života, kao i otkrivanje novih potencijala i aspekata ličnosti.
Postoji više pravaca u psihoterapiji, a za koji će se klijent odlučiti zavisi, kako od njegovih aspiracija, tako i od vrste problema. Svakako, za sve pravce ili škole psihoterapije, zajednički je odnos poverenja kao i dobrobit klijenta. Sasvim je prirodno da nam svi ljudi ne mogu podjednako odgovarati kao što ni mi sami ne možemo drugima. U svakom trenutku, klijent može da preispita svoj izbor terapeuta i da potraži drugog.
Dužina terapije nije unapred određena i zavisi od potreba klijenata, vrste problema kao i od ciljeva psihoterapije. Ciljevi se mogu i menjati tokom terapije. Često se dešava da, nakon ublažavanja simptoma zbog kojih se klijenti inicijalno javljaju, oni požele da rade na dubljem razumevanju sebe i da nastave sa psihoterapijom. Često terapeut može da ponudi procenu o trajanju terapije ali odluku donosi klijent. U svakom trenutku klijent može i da prekine terapijski proces.
Dinamika susreta se svakako prilagođava potrebama i tempu svakog klijenta. Nekim klijentima je u kriznim situacijama potrebna intenzivnija podrška, dok je drugima potrebno više vremena između seansi kako bi stvari slegle i postavile se na svoje mesto. Jedan od najvažnijih kriterijuma napretka u psihoterapiji je procena samog klijenta.
Uverenje da će psihoterapeut rešiti sve naše problema je veoma rasprostranjeno. Psihoterapija i psihoterapeuti to ne rade. Oni nemajuju čarobni štapić niti imaju magične moći. Ono što psihoterapeut radi jeste traganje za snagama svojih klijenata, osnaživanje njihovih kapaciteta kako bi se sami borili sa teškoćama na svom životnom putu. Na tom putu, psihoterapeut je tu da podrži, osnaži, pomogne klijentu sa dođe do novih uvida i alternativnih pogleda na stvari u svom životu. Brižan roditelj ohrabruje dete da preskoči prepreku, ali je on ne može preskočiti umesto deteta. Tako i terapeut ohrabruje svoje klijente, ali ne rešava njihove probleme umesto njih. Biti deo psihoterapijskog procesa na putu promena klijenata je povlašćena, jedinstvena i dragocena uloga psihoterapeuta.
