Problem starenja star je koliko i ljudsko društvo. Nekada je čovek sa 40 godina bio star a danas je sa 60 godina još uvek radno sposoban. Veoma se razlikuje poimanje starosti kroz istorijsku perspektivu. Od praistorije pa do danas, granica koja se uzima kao početak starosti je uslovljena načinom života u različitim epohama kao i sredinskim i biološkim činiocima. Granica početka starosti je obojena i ličnim doživljajem realnosti kao i unutrašnjim osećanjem i prihvatanjem sopstvenog života.
Starenje kao proces se ne može svesti samo na biološku osnovu; uvek moramo uključiti i socijalnu, ekonomsku ali i kultirnu osnovu. Suštinski gledano, potrebe starih se ne razlikuju od potreba mladih, naime i njima je potrebno da zadovolje kako primarne, tako i više potrebe. Mnogo faktora utiče na to zašto se u praksi veoma razlikuje situacija. Pre svega, zdravlje starih, materijalna obezbeđenost i dostupnost medicinske nege, blizina i uključenost članova porodice i prijatelja, mreža socijalnih kontakata, ali i šira kulturna sredina. Svakako zadovoljavanju viših potreba predhodi zadovoljavanje primarnih potreba, ali situacija se znatno usložnjava kada uzmemo u obzir različite činioce procesa starenja. Sa nedostacima i manama mreže ustanova koje su suportativne prema starima se suočavaju i mnoge razvijene zemlje i u Evropi i u svetu.
Svuda u svetu se susrećemo sa novim terminom diskriminacije – ejdžizam iliti negativan stav društva prema starima. Istraživanja pokazuju da postoji manji pad kognitivnih funkcija sa godinama u kulturama gde su stari poštovani. Sa slabljenjem fizičke snage, opada i samopouzdanje kao i vera u sopstvene snage i potencijale. Posebna senzitivnost prema starima je imperativ modernog društva. Naši najstariji članovi društva su veoma ranjivi i osetljivi. Ono što zaboravljamo ponekad je da su oni riznica mudrosti i iskustva. Čuvari nekih prošlih vremena. Zaboravljamo da su oni bili tamo gde smo mi sada, a da ćemo neizbežno, izvesno i mi doći tamo gde su oni sada.
Starenje kao prirodan proces posmatramo i kroz faze životnog ciklusa. U fazi životnog ciklusa praznog gnezda (kada ostareli roditelji ostaju sami, a odrasla deca zasnovala svoje porodice), stari se suočavaju sa mnogim intrapsihičkim trškoćama i veoma su ranjivi. Mnogi se teško adaptiraju na odlazak u penziju. Posao koji im godinama daje smisao ili ih upotpunjuje. Zdravlje ogranizma, hronične bolesti. Često se javlja depresija. Gubitak supružnika, prijatelja. Tražeći pomoć i u svakodnevnim stvarima koje su se obavljale nesmetano u ranijem periodu. Neprihvatanje/prihvatanje da ih telo više ne služi kao ranije. Osećaj bespomoćnosti, nesigurnosti, nedostatka kontrole.
Sistemska porodična terapija svoje mesto i primenu nalazi i u radu sa starima. Ono što je jako važno za psihoterapeuta je da jasno razume zdravstvenu situaciju svojih klijenata i to sa više stanovišta – samog klijenta, porodice i drugih koji brinu o zdravlju klijenta. Često su ta stanovišta potpuno različita i ta činjenica može biti centralna tema za terapeute. Detaljna medicinska procena zdravlja i prisna saradnja sa lekarima su nužne komponente porodične terapije sa starima.
Svaki pojedinac i svaka porodica su priča za sebe. U skladu sa tim, a i sa svim specifičnostima procesa starenja,ciljeve treba vrlo pažljivo definisati. Dešava se da klijenti i članovi njihovih porodica imaju ili nepotrebno niska ili nerealno visoka očekivanja da se sve promeni tokom terapije.Tako terapijski proces ne treba da bude samo opisan jezikom promena ili da bude orijentisan na rešenje, uz uvažavanje specifičnosti starosnog doba klijenata.
Ono što odlikuje sistemsku terapiju sa starima je i da je potrebno malo više vremena za sveobuhvatnije prikupljanje informacija relevantnih za čitav psihoterapijski proces. Ono što terapiju sa starima čini drugačijom jeste što terapeut uglavnom pripada različitoj generaciji i što je potrebno više vremena za pridruživanje klijentu s obzirom na njegovo životno iskustvo.
“Stariti nije prijatno, ali je to jedini
dosad poznat način da bi se dugo
živelo.“
Saint-Beuve Augustin Charles (1804-1869),
francuski pesnik
